Doživljaji su subjektivni, često ograničeni strahovima i predrasudama. Za potpun novi doživljaj potrebno je iskoračiti hrabro bez predhodnog zamišljanja o tome šta to novo donosi, jer dok ne iskusimo nešto ne možemo sa sigurnošću biti sigurni šta nas očekuje. Kako biramo stvari koje ćemo doživeti prvi put? Sklonost i interesovanje je to što nas pokreće na novine, a hrabrost je ono što ih ostvaruje.
Zašto nešto što želimo, a ostvarivo je odlukom da izađemo iz zone komfora, ne priuštimo sebi? Odgovor može biti višeslojan, a uvek je u nama i treba da ga pronađemo i nađemo ključ do ostvarenja. Često nismo osvestili šta nas sputava, znamo da se nečega pribojavamo ali ne znamo zašto. Kada nešto želimo, često nam se učini da to nije za nas, jer mislimo da nemamo sposobnost da tu želju ostvarimo onako kako mislimo da treba tj. kako nam izgleda da treba. Kad se ohrabrimo da nešto novo proživimo shvatamo da je naša pretpostavka o tome bila pogrešna, jer samo iskustvo je ono što može zasigurno osigurati pravu sliku nečega i samim tim nas osnažiti bez obzira da li je bilo pozitivno ili negativno.
Kada je reč o strahu, možemo ga opisati kao pogrešno zamišljanje koju će nam do sada neproživljana situacija doneti, a strahovi koji se ponavljaju su duboko ukorenjeni u našoj podsvesti i sa njima se treba ozbiljno baviti. Otklanjanje strahova nas osnažuje u svakom pogledu i čini da bolje razumemo sve što nas okružuje, a posebno je važno jer omogućava da svojim primerom pokažemo drugima da je nemoguće ostvarivo.
Savremen način života, koji između ostalog podrazumeva i veću izloženost javnom pogledu i formiranju svesti da je izgled važniji nego ikad pre, donosi nove izazove koji vremenom postaju nimalo bezazleni. Oduvek je bilo važno kako izgledamo u javnosti i kakav utisak ostavljamo, a danas se čini da je to ponekad jedino bitno. Taj nametnuti pritisak, koliko god se trudili da ostanemo dosledni svojim vrednostima drugačijim od vladajućih, dotakne bar pomalo svakog od nas jer je čovek kolektivno biće. Stvari nisu onakve kavke izgledaju na prvi pogled ili nas prvi utisak ne vara? Za jednu od ovih izreka se odlučimo kad prođe neko vreme koje nam dozvoli da se uverimo u konačan utisak doživljenog. Ono kada treba da odbacimo ovakav način razmišljanja je trenutak kada se radi o odlukama koje istinski samo od nas zavise otklanajući pritiske okoline i brigu o tuđem mišljenju.