Istorija boudoir fotografije: od privatne sobe do ličnog portreta
Updated: Sep 27
Reč boudoir danas najčešće čujemo uz fotografije. Ipak, prvo je označavala prostor: malu, privatnu sobu u koju se moglo povući iz društvenog dela kuće. U toj razlici, između onoga što je namenjeno drugima i onoga što pripada samo nama, nalazi se zanimljiv početak priče o boudoir fotografiji.
Njena istorija nema jedan datum ni jednog autora. Ono što danas zovemo boudoirom nastajalo je pod uticajem portreta, umetničke fotografije, mode i različitih načina na koje su žene prikazivane tokom dvadesetog veka. Ali pitanje koje mene najviše zanima nije samo kako je taj izgled nastao. Zanima me i ko je kroz vreme odlučivao šta će fotografija žene pokazati i kome će biti namenjena.
Šta je prvobitno značila reč boudoir?
Francuska reč boudoir potiče od glagola bouder, koji znači duriti se ili povući se. Naziv se odnosio na intimniju prostoriju u domu, izdvojenu od prostora za prijem gostiju.
Danas se taj pojam često opisuje isključivo kao „ženska soba“. To pojednostavljuje istoriju: sačuvani enterijeri pokazuju da boudoir nije uvek pripadao ženi. Za fotografiju je, međutim, ostala važna ideja privatnog prostora. Kadar može da deluje kao trenutak kojem posmatrač inače ne bi prisustvovao.
Žensko telo pred kamerom početkom dvadesetog veka
Fotografije ženskog tela postojale su mnogo pre nego što je „boudoir fotografija“ postala naziv za današnje iskustvo. Jedan od fotografa čiji su radovi iz dvadesetih godina sačuvani u muzejskim zbirkama jeste Albert Artur Alen. Na njegovim fotografijama vide se pažljivo postavljene poze, svetlo i interesovanje za telo kao fotografski motiv.
Važno je ne nazvati ga osnivačem čitavog žanra. Njegov rad govori nam o jednoj estetici i jednom vremenu, ali nam ne govori kako se osećala svaka žena koja je tada stajala pred kamerom. Danas, kada gledam stare fotografije, zanima me i ono što kadar ne može da otkrije: kakav je odnos postojao između fotografa, osobe koja pozira i publike kojoj je slika bila namenjena?
Gde se u ovu priču uklapa pin-up?
Tokom Drugog svetskog rata pin-up fotografije i ilustracije bile su deo popularne kulture. Portreti glumica, među njima i Beti Grejbl, kružili su među vojnicima. Iz tog perioda pamtimo karakteristične poze, frizure, kostime i pogled u kameru.
Pin-up nije isto što i boudoir. Njegove slike bile su namenjene širokoj publici, dok boudoir fotografije mogu ostati potpuno privatne. Ipak, vizuelni jezik pin-upa ostavio je trag: danas neko može poželeti fotografisanje inspirisano tim stilom, a neko sasvim drugačiji portret, bez retro kostima ili prepoznatljive poze.
Šta boudoir fotografija znači danas?
Danas boudoir ne određuju određeni komad garderobe, količina otkrivene kože ili jedna vrsta poze. Žena može želeti senzualan portret, fotografiju koja je zaigrana i teatralna, ili kadar koji će ostati samo njen. Može poželeti album za partnera, ali ne mora imati nikoga drugog na umu.
U mom studiju zato počinjemo razgovorom. Pitam vas kako želite da se vidite, šta vam prija i gde su vaše granice. Zajedno odlučujemo kakve fotografije pravimo, a o eventualnom objavljivanju razgovaramo odvojeno. To je način na koji ja danas radim; ne pokušaj da čitavoj istoriji boudoira pripišem iste namere.
Od nekadašnje privatne sobe do savremenog fotografskog studija, značenje boudoira se menjalo. Ono što mi je u toj priči ostalo najvrednije jeste mogućnost izbora: kakvu fotografiju želite, za koga nastaje i da li će je iko osim vas videti.
Ako vas zanima kako taj izbor izgleda u praksi, pročitajte šta je boudoir fotografija i za koga je ili pogledajte boudoir kolekcije.
Comments